Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

Pratite nas

Брана и акумулација "Стубо-Ровни"

На реци Јабланици 15км узводно од Ваљева, између села Стубо на десној обали и села Ровни на левој обали изграђена је брана “Стубо-Ровни” којом ће се формирати акумулација “Стубо-Ровни” запремине око 50 мил. м3. Акумулација се формира у долинама река Јабланице и Сушице.

Запремина акумулације димензионисана је потребним простором за водоснабдевање и акумулисање наноса. Подаци о брани и акумулацији су:

- површина слива 104км2
- висина бране 74,5м
- кота круне бране 363,50мнм
- дужина бране у круни 8,0м
- кота круне прелива 360,00мнм
- кота нормалног успора 360,00мнм
- кота мин. радног нивоа 310,00мнм
- корисна запремина акумулације 49,5 мил м3
- највећа дубина акумулације 67м

- просечни протицаји на:

    - профилу бране “Стубо-Ровни” 1.499 м3/с
    - захвату Колубаре 17.43 м3/с 
    - врелу “Пакље” 0.391 м3/с

Тело бране је од каменог набачаја а вододрживу зону представља језгро изграђено од глине средње до високе пластичности. Две филтерске зоне чине заштиту језгра док крупнији камен чини заштиту узводне и низводне косине бране од ерозије.

Камен за тело бране узима се из мајдана, који је непосредно, узводно од бране, док се глина узима са позајмишта које је око 3км узводно од бране. Мајдан и позајмишта глине су детаљно испитана и утврђено је да по квалитету и количини задовољавају за предвиђену употребу.

Регионални водопривредни систем “Стубо-Ровни” гради се за снабдевање водом и становништва ваљевског региона и има за обавезу и снабдевање водом околних села која су у сливу акумулације “Стубо-Ровни” и која су директно угрожена изградњом бране услед узимања земље за потребе формирања акумулационог простора. Поред снабдевања водом објеката везаних за коришћење водопривредног система “Стубо-Ровни” предвиђено је снабдевање командсне зграде при акумулацији “Стубо-Ровни” и околних села, која се уз велике проблеме снабдевају водом преко водоводног система “Кукаљ”.

Положај села Стубо и Ровни је такав да данас имају озбиљне проблеме у снабдевању водом за пиће. Изградњом бране и акумулације “Стубо-Ровни” и постројења за пречишћавање воде за пиће ови проблеми би били решени. Хидрогеолошким испитивањима целокупног система утврђено је да нема алтернативних решења која би помогла у решавању проблема снабдевања водом.

За покривање потреба у води села Стубо и Ровни и командне зграде предвиђено је постројење за пречишћавање воде за пиће капацитета 2 x 10 л/с које се састоји из две процесне линије, свака капацитета 10л/с. Постројење за пречишћавање воде за пиће биће изграђено непосредно низводно од бране “Стубо-Ровни” на платоу који је предвиђен и за регулациони блок и пратеће објекте.

Предвиђено је да се постројење за пречишћавање воде за пиће напаја водом из акумулације “Стубо-Ровни” Као привремено решење, док се акумулација “Стубо-Ровни” не пусти у рад, постројење за пречишћавање воде за пиће ће се напајати водом захватањем воде из реке Јабланице.

За напајање водом села Стубо и Ровни и командне зграде предвиђена су три резервоара која ће се димензионисати према подацима о броју становника, дужини трасе цевовода, структури стоке и положају предвиђених резервоара.
Регионални водопривредни систем “Стубо-Ровни” предвиђен је за снабдевање водом становништва, индустрије, ублажавање ефеката поплава, задржавање наноса, обезбеђење биолошког минимума и производњу електричне енергије.

Прекидна комора уз брану за регулацију притиска и протока повезана је са водозахватном кулом у акумулацији преко челичног цевовода који пролази кроз опточни тунел. Улога прекидне коморе је да смањи радни притисак у цевоводу сирове воде и омогући рад мале хидроелектране уз брану.

Из прекидне коморе вода се гравитационим цевоводом ДН1000 преко црпне станице “Пакље” води до постројења за пречишћавање воде за пиће “Пећина” у Ваљеву. Инсталисани капацитет цевовода је 1720 л/с и укупне дужине 11820м.

Црпна станица “Пакље“ се налази на око 6км од преградног профила бране “Стубо-Ровни”. Траса будућег цевовода ће пратити регионалну саобраћајницу Ваљево-Бајина башта. Такође, траса будућег цевовода ће неколико пута пресецати речни ток реке Јабланице, како би се на најбољи начин искористиле природне карактеристике терена и смањиле инвестиције целог пројекта. 
Цевовод од бране “Стубо-Ровни” до црпне станице “Пакље“ представља само део цевовода који ће повезивати брану “Стубо-Ровни” са будућим корисницима.

Интезиван развој градова на подручју подрињско-колубарског региона условио је сталан пораст потреба у води становништва и индустрије. Расположива изворишта постала су недовољна за обезбеђење довољних количина квалитетне воде за пиће. Да вода не би била ограничавајући фактор развоја удружене општине: Ваљево, Лајковац, Лазаревац, Уб и Мионица приступиле су акцији обезбеђења недостајућих количина воде за пиће.

Крајем деведесетих година иницирана је за изградњу акумулације “Стубо-Ровни” и пратећих објеката, цевовода сирове воде, постројења за пречишћавање воде за пиће, прекидних комора црпних станица и магистралних цевовода за транспорт воде до дистрибуционих резервоара општина корисника.

Снабдевање водом насеља на територији општине Ваљево није у потпуности решено. Градско подручје и приградска насеља имају на располагању довољне количине воде за пиће, док поједина удаљена насеља немају обезбеђене ни минималне количине питке воде.

Концептом развоја снабдевања водом насеља на подручју општине Ваљево дефинисане су везе на Регионални водоводни систем “Стубо-Ровни” и потреба да се магистрални цевовод чисте воде повеже на резервоар “Гајину“ и дистрибутивну водоводну мрежу Ваљева.

Са порастом потрошње воде у Ваљеву и приградским насељима постојећа водоводна мрежа постаће уско грло за транспорт воде до потрошача. Да би се омогућила дистрибуција нових количина воде за пиће потребно је да се изгради нови магистрални дистрибуциони цевовод. Преко магистралног дистрибуционог цевовода остварила би се веза на дистрибутивни водоводни систем Ваљева и обезбедио би се пласман воде за насеља на супротном делу града. Једини слободни коридор за изградњу магистралног дистрибуционог цевовода је форланд реке Колубаре.

Магистрални цевовод за Регионални водоводни систем “Стубо-Ровни” такође би морао да прође кроз градско ткиво Ваљева. С обзиром да не постоји могућност да се кроз Ваљево провуку два цевовода великог пречника усвојено је да се изгради заједнички цевовод и заједничк резервоар на Гајини.

За приградска насеља као решење проблема снабдевања водом намеће се веза са дистрибуционим водоводним системом Ваљева, док је за остала насеља потребно предвидети везу на Регионални водоводни систем “Стубо-Ровни”.

На основу спроведених хидрауличких анализа види се огроман значај изградње магистралног цевовода који се огледа у следећем:
- обезбеђено је напајање водоводне мреже са три правца
- није потребно проширење постојеће водоводне мреже у градском језгру
- обезбеђен је транзит воде за низводне кориснике
- повећана је функционална сигурност с обзиром да се град снабдева водом из више праваца

По завршетку изградње прве фазе постројења за пречишћавање воде за пиће “Пећина” од 600 л/с изведен је део магистралног цевовода чисте воде Ø1100мм до темена “Т-22“ у форланду реке Колубаре непосредно поред моста на Јадру. У форланду Колубаре извршено је спајање са постојећом водоводном мрежом тако да су отклоњена уска грла за транспорт воде на делу од постројења за пречишћавање воде за пиће до дистрибуционе водоводне мреже.

Овај пројекат обухвата изградњу друге и треће фазе постројења за пречишћавање воде за пиће “Пећина” од по 600 л/с и резервоара “Гајина“.

Резервоар “Гајина“ има улогу контра резервоара у дистрибуционом водоводном систему Ваљева и улогу резервоара испред потрошње воде низводних насеља. Својом запремином резервоар “Гајина“ изравнава неравномерност у потрошњи воде Ваљева и обезбеђује довољну резерву воде за сигурно функционисање водоводног система.

Резервоар “Гајина“ лоциран је непосредно испод обилазног пута Ваљево-Ужице. Састоји се од две коморе, запрмине 2000 м3 и заједничке затварачнице. У затварачници је предвиђен довод воде е Ø1000мм који се редукује у Ø700мм та сваку комору.

Из резервоара “Гајина“ пречишћена вода у количини од 775 л/с транспортује се за Мионицу, Уб, Лајковац и Лазаревац. До прекидне коморе “Оштриковац“ вода се транспортује цевоводом Ø900мм. У дивцима је предвиђен одвојак Ø400мм према Мионици за везу са постојећим резервоаром “Светлак“. Од прекидне коморе “Оштриковац“ вода се преко једног крака Ø400мм транспортује према Убу а другим краком Ø800мм према резервоару “Врач Брдо“ и даље према Лајковцу и Лазаревцу.

Од поменутих објеката једино је изграђен резервоар “Врач Брдо“.

Општина Уб је у међувремену изградила дистрибуциони резервоар запремине 2000м3 на правцу према Ваљеву. Резервоар до данас није стављен у функцију, па се намеће потреба да се уради Концепт снабдевања водом општине Уб како би се размотрила могућност уклапања овог резервоара у Регионални водоводни систем “Стубо-Ровни”

Поред главних објеката регионалног водовода требало би у наредним фазама израде пројектне документације предвидети и објектеза дистрибуцију воде у мањим подсистемима који ће проистећи након израде Концепта снабдевања водом насеља у региону.

Концепт снабдевања водом насеља општине Ваљево
У многим приградским насељима није изграђена комунална инфраструктура. То се првенствено односи на насеља Клинци, Мрчић, Пауне и др. Да би решили проблем водоснабдевања водом ова насеља врше стални притисак са циљем да се пвежу на градску водоводну мрежу.

Једа број насеља на брдском подручју снабдева се водом организовано преко заједничких водоводних система захватајући воду са оближњих извора. Издашност ових извора у летњем и јесењем периоду пада на минимум тако да велики део потрошача нема уредно снабдевања водом.

Села у равничарском делу општине у долини реке Колубаре снабдевају се водом из индивидуалних копаних бунара. Многе нехигијенске септичке јаме и отпадне воде из штала представљају сталну опасност за загађење подземних вода. Једино дугорочно решење снабдевања водом ових насеља је изградња заједничких водоводних система који ће бити повезани на регионални водоводни систем «Ровни» или на дистрибуциону водоводну мрежу Ваљева.

Генералним урбанистичким планом Ваљева и Просторним планом Ваљева и Просторним планом општине предвиђено је да се изврши просторна реорганизација и територијална урбанизација. У том смислу дефинисана су следећа подручја:

• централно, неразвијеније, градско подручје
• подручје са растућим променама у које спада уже и шире подручје града
• ресурсна подручја
• стагнаторна подручја
• туристичка подручја

Централно градско подручје карактеришу високи услови за привредни, друштвени и социјални развој. У ово подручје спада град Ваљево и приградска насеља: Градац, Попаре, Седлари, Рађево село, Доња Грабовица, Горић и Бујачић

Подручје са растућим променама обухвата уже и шире подручје града. Ова подручја карактерише повезивање са привредом града, међу насељни саобраћај, заједничка комунална инфраструктура. У наредном периоду очекује се интезиван развој и већи пораст броја становника. У ужем простору налазе се насеља: Дивци, Бујачић, Белошевац, Мрчић и Пауне а у ширем простору насеља: Бранковина, Каменица, Ставе, Поћута, Доње Лесковице и Драчић.

Гранично ресурсно подручје у околини Ваљева, које има услове за експлоатацију природних ресурса, има реалне услове за даљи развој. Ово подручје карактерише урбанизација, саобраћај и комуникације, интеграције са просторним и привредним развојем града. Реално је очекивати да ће насеља: Иверак, Лукавац, Бујачић, Попаре, Седлари, Рађево село, Горња и Доња Грабовица имати динамичан развој у наредном периоду.

Гранично ресурсно подручје у широј околини обухвата шири појас који је удаљен од града а карактерише га могучност развоја пољопривредне производње. Овом подручју припадају насеља: Миличиница, Доња и Горња Буковица, Причевић, Гола глава, Лелић, Клинци и Суводање

Стагнаторно подручје се налази у планинском делу општине где не постоје природни услови за развој насеља. Ово подручје сачињавају насеља: Таор, Совач, Ситарице, Стрмна гора, Пакље, Мијач, Кунице, Ковачица, Јазовик, Влашићи, Бачевци, Бобова и Ребељ.

Насеља на ресурсном подручју имају довољно могућности да из фазе стагнације пређу у фазу даљег развоја. Да би се ово остварило потребно је да се за ова насеља обезбеди довољна количина воде за пиће, изгради путна инфраструктура и поспеши привредни развој изградњом мањих прерађивачких погона пољопривредне и прехрамбене индустријске производње. Остварењем наведених услова у наредном периоду у насељима у овом подручју доћи ће до пораста броја становника и пораста специфичне потрошње воде.

Да би се обезбедила заједничка функција транспорта воде предвиђено је да будући магистрални цевовод буде повезан на три места са дистрибуционим водоводним системом Ваљева. Утицај везе магистралног цевовода са водоводном мрежом Ваљева на рад Регионалног водоводног система «Стубо-Ровни» и на рад резервоара «Гајина» утврђен је хидрауличким анализама.

Анализом је утврђено да се дистрибуционој водоводној мрежи Ваљева из магистралног цевовода у шпицу потрошње испоручује око 800 л/с или 2880 м3/час.

 

Циљ пројекта

Акумулација “Стубо-Ровни” ће се користити за: снабдевање водом градова Ваљево, Лазаревац, Лајковац, Уб и Мионица, обезбеђење биолошког минимума у Јабланици низводно од бране “Стубо-Ровни”, обезбеђење протока на захвату на реци Колубари за ТЕ-ТО “Колубара“, ублажавање поплавног таласа и производњу енергије.

Како привреда града Ваљева тежи ка развијању туристичке активности то ће подручје саме акумулације моћи да се користи и у рекреативне сврхе.

Да би се акумулација могла напунити а потом и користити неопходно је пре пуњења извршити чишћење акумулације.

Да би се обезбедила захтевана количина воде обухваћена су изворишта: река Јабланица, врело «Пакље» и река Градац, десна притока Коубаре са ушћем у самом Ваљеву.

Учешће реке Градац и врела “Пакље“ у расподели воде ограничено је дотоком док се воде реке Јабланице могу плански користити преко акумулационог простора бране “Стубо-Ровни”.

Наведени пројекат је један од основних пројеката који ће позитивно утицати на развој локалног становништва које у овом моменту има озбиљне проблеме са обезбеђењем довољних и квалитетних количина воде за пиће.

С обзиром да се количине расположиве воде временом смањују и да ће ускоро вода бити од великог и стратешког значаја потребно је овај пројекат третирати као приоритет, тј. пројекат од великог значаја.

Како на овом подручју нема довољно расположивих количина воде за пиће потребно је да се она обезбеди са веће удаљености, везом на Регионални водоводни систем “Стубо-Ровни” ,дистрибуциони водоводни систем Ваљева или на остала расположива изворшта воде за пиће.

Генералним пројектом дефинисана је траса цевовода за транспорт воде за пиће кроз градско језгро града Ваљева све до будућег контра резервоара “Гајина” из којег се врши дистрибуција воде за све општине кориснице Регионалног водоводног система “Стубо-Ровни”.

  •